Kod konzumiranja meda najvažnije je da ga konzumirate što svežijeg, proizvedenog u poslednje dve godine, jer tada ispoljava najveće efekte, mada se med može bezbedno čuvati i hiljadama godina, pokvariti se ne može, ali se biološki efekti drastično smanje, jer se biološki aktivne materije u njemu lagano, ali sigurno, razgrađuju što duže stoji. Obavezno ga čuvajte i daleko od svetlosti jer ona razgrađuje enzime u medu, te kad kupujete med od pčelara sa tezgi, zamolite ih da vam daju teglu iz kutija koje stoje u tezgi, koje nisu bile izložene svetlosti.

Takođe, najbolje je med nikad ne dekristalisati, već ga jesti ukristalisanog, da bi mu zadržali maksimum svojstava. Ako baš želite da ga jedete tečnog, onda ga dekristališite tako što ćete teglu staviti u vodu zagrejanu na ne više od 45 stepeni, i čim se dekristališe, odmah ga izvadite iz vode.

Svaki med ima skoro ista biološka svojstva, s tim što neke vrste imaju nečega od sastojaka u većoj količini od drugih vrsta, pa se preporučuju kod različitih osoba, shodno njihovim sklonostima, bolestima, ukusima… To je jako duga priča, i posvećene su joj brojne knjige iz apiterapije.

Apiterapija je grana komplementarne medicine koja koristi pčelinje proizvode u sprečavanju pojave i lečenju mnogih bolesti. To je ogromna oblast, sve više pokrivena naučnim istraživanjima. 

.

Med je proizvod pčela, koji one stvaraju od slatke materije (nektar) koju luče biljke da bi privukle insekte (pčele i druge oprašivače) koji će ih oprašiti, ili od slatke materije koju luče lisne vaši (medljika), kao i od slatke materije koju luče listovi nekih biljaka putem tzv. vancvetnih nektarija u odgovarajućim klimatskim uslovima (medna rosa).